fotoSa stanovišta reciklera ambalažnog otpada u Srbiji, dilema da li su njihove fabrike polupune ili poluprazne ne postoji.  U svakom slučaju problem nedostatka sirovine za preradu dovodi u pitanje njihovu budućnost. Podatak Srpske asocijacije reciklera ambalažanog otpada da je prosečna popunjenost  kapaciteta reciklažnih postojenja sirovinom sa domaćeg tržišta samo 50% pokazuju da recikleri u Srbiji nemaju mnogo razloga za optimizam. Da bi obezbedili kontinuiran proizvodni proces prinuđeni su da uvoze otpad iz zemalja u okruženju. Istovremeno, neprerađeni otpad se bez ikakvih ograničenja izvozi iz Srbije.

Kako je moguće da otpad pliva našim rekama, a da recikleri u Srbiji nemaju dovoljno sirovine za preradu?

Uzrok leži u nedovoljno razvijenom sakupljanju otpada za reciklažu u komunalnom sektoru. Prema podacima Agencije za životnu sredinu za 2014. godinu javna komunalna preduzeća su samo 0,8% ukupnog sakupljenog otpada poslali u fabrike za reciklažu. Ostalih 99,2% odloženo je na deponije. Plastika i metal na njima će nadživeti i naše praunuke jer se ovi materijali razgrađuju stotinama godina, a staklo nikada.

 U Srbiji za razliku od evropskih zemalja ne postoji ekološka taksa za deponovanje, a cene deponovanja su nekoliko puta niže nego u Evropskoj uniji. Iz tog razloga odlaganje na deponije je najjeftiniji način zbrinjavanja otpada, pa komunalna preduzeća nisu dovoljno motivisana da ulažu u infrastrukturu za odvojeno sakupljanje otpada iz domaćinstva. Iako šarene kante još uvek nisu uobičajena pojava u Srbiji, ambalažni otpad se ipak sakuplja.  

Izazov pred kojim je javni sektor ustuknuo, privatni je prepoznao kao svoju šansu.

 Prošle godine fabrike za reciklažu u Srbiji preradile su 180.000 tona otpadnog papira, 12.000 tona PET otpada i  9.000 tona ambalažnog stakla. Sirovine za reciklažu u najvećem procentu dolaze iz komerijalnog izvora (industrija, trgovine) i privatnih firmi, koje vrše otkup od individualnih sakupljača sekundarnih sirovina.

Prema procenama preko 30.000 ljudi u Srbiji obezbeđuje egzistenciju sakupljanjem otpada iz komunalnih kontejnera i na deponijama.  Neformalni sakupljači  nemaju regulisan pravni status, samim tim ne ostvaruju pravo na penziono i socijalno osiguranje. Rade u teškim uslovima, a jedan sakupljač u proseku sakupi  tonu otpada mesečno, čime zaradi od 200 do 400 evra u zavisnosti od vrste otpada. Da bi ovo postigli njihov radni dan traje od 10 do 12 sati, a dnevno pređu između 30 i 50 kilometara.

 

 

 



 



 

 

TELEFON

+381 (21) 65 72 531
+381 (63) 112 69 08

 

E-MAIL


office@asocijacijareciklera.com

SOCIAL MEDIA

FB/asocijacijareciklera

 

TW/asocijacijareciklera